Putuje dvanaest Crnogoraca na magarcima u Srbiju. Zanoćili negde oko Kolašina, pa s jutra, ko vele da se prebroje. Da nije koga pojeo mrak?

Broji jedan, izbroja jedanaest. Broji drugi, treći... i tako svaki od njih izbroja: jedanaest pa jedanaest. Ali kako god da ko broji - sebe ne broji.

Vide oni da je vrag odneo šalu, pa razmišljaju kako to da reše. Reče najstariji:

- Anu junaci, da brojimo magarce!

Izbroje oni magarce, ali magaraca taman na broju - dvanaest. Opet će najstariji:

- Anu junaci, fala lepom Bogu svi smo se jutrom istovarili, da go*na brojimo.

Izbroje oni go*na ali za muku i go*ana tačno dvanaest. Velju najstariji, opet:

- Anu sivi sokoli, ja ne znam što da zborim. Nas ima međ' magaradi taman, međ' go*nima taman, a međ' ljud'ma nas nema.