Upozna se Lala sa jednim crncem iz daleke i prijateljske afričke zemlje. Reč o ovom, reč o onom, tek se dokačiše teme o dužini crnačke alatke.

- Je l' te gospon crnac, ta je l' istina to što kažu za dužinu? - pita Lala crnca.

- Pa, ne znam za druga plemena, ali u mom plemenu svim muškarcima je dugačak po 40 - 50 cm.

- Uuuuuu je*ote, pa je l' moguće?

- Da, pa, znate, mi svako jutro, negde pred svitanje, sednemo u krug i onda haga-waga, dok sunce sasvim ne izađe... I tako godinama... To je stvar vežbe.

- A šta je to haga-waga, moliću fino?

- Uzmemo dva pljosnata kamena i udaramo po organu popreko, haga-waga, haga-waga, haga-waga...

- A, je l' te, moliću fino, a je l' bih mogao ja to da probam?

- Zašto da ne, ne vidim prepreke. Desetak minuta dnevno, haga-waga, haga-waga, i biće vam sasvim dovoljno.

Nekoliko dana potom, sretoše se ponovo Lala i crnac.

- Gospodine Lalo, upražnjavate li haga-waga?

Lala će, pokunjeno:

- Ta, man'te ga, upražnjavam, da ide u andrak...

- I kako napredujete?

- Pa, fino, boju sam već nater'o...