Došao Lala u sitne sate u neki krajputaški hotel:

- Molim vas jednu sobu. Zdravo sam umoran, tako mi se spava!

- Izvinite gospodine, puni smo, nemamo slobodnih soba. - odgovori recepcionar.

- Jao, šta da radim, tako sam umoran, sad ću leći na ovu fotelju!

- Znate, poslednju sobu smo izdali jednom gospodinu pre pola sata. To je dvokrevetna soba, pa ako se slažete i ako gospodin pristane, smestićemo vas tamo.

- Ne marim, samo da legnem da spavam!

Za neki minut sve se sredi i Lala se baci u krevet i odmah zaspe ko zaklan. Budi se rano ujutru, kad u sobi neka gužva, idu tamo-amo neki bolničari, policija, šef recepcije... Na nosilima čovek u crnoj vreći... Lala sav zbunjen, onako tek razbuđen kaže:

- Šta je ovo? Šta se desilo?

Prilazi mu šef recepcije:

- Gospodine, vaš cimer je preminuo noćas. Verovatno je srčani udar, još ne znamo. Da li ste vi čuli neke zvuke, išta neobično? Da li vam se čovek obratio?

- Ta, ne znam, ja sam vam odmah zasp'o... Ček' malo, mislio sam da sam sanj'o... U neka doba, budi mene taj, pa mi kaže, "Izvinite, meni nije dobro".

- Pa šta je onda bilo? Jeste li preduzeli nešto?

- Ta, ja sam mu rek'o, "Eh, gospodine, a kome je danas dobro?"