Otputovao Perica s razredom na ekskurziju. Učiteljica i đaci su smešteni svi u jednu veliku spavaonicu. Pala je noć i svi su otišli na spavanje, a Perica je dobio krevet tik uz učiteljicin. Nakon gašenja svetla, prođe pet minuta kad li se Perica nešto uzvrteo. Učiteljica ga pita:

- Šta ti je Perice, zašto ne spavaš?

- Pa, eto, ja navikao da spavam sa mamom pa sad nikako ne mogu sam.

- Pa dobro - reče učiteljica - dođi kod mene u krevet.

I Perica dođe. Prođe opet pet minuta kad li se Perica opet uzvrteo.

- Šta je sad opet? - pita ga učiteljica.

- Ja navikao da spavam go, pa sad nikako da zaspim.

- Joj Perice, ne bi baš trebalo, ali eto, ako će te to smiriti onda se skini pa da već jednom zaspiš.

Perica se skine, ali ne prođe dugo, opet se vrti i okreće bez prestanka.

- Šta je opet? - pita sad već ljutito učiteljica.

- Ja navikao da i mama spava gola sa mnom.

- Perice!!! Pa ja to ne mogu.

- Ja drugačije neću zaspati.

- Dobro, neka ti bude.

I skine se učiteljica negodujući. No, ne prođe dugo kad li se Perica ponovo uznemiri. Učiteljica sad već više i ne pita već samo upitno gleda nemirnog đaka.

- Ja ne mogu zaspati ako ne stavim mami prst u pupak.

Učiteljica je sva pocrvenela ali pristaje teška srca. Ne prođe dugo, kad odjednom, uznemiri se učiteljica i prigušenim glasom kaže:

- Perice, pa to nije pupak!

- Nije ni ovo prst, učiteljice.